КОМУНИСТИЧКИ ОТРОВ ЗА ЛАКОВЕРНИ СВЕТ

ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА (РОСИЋ):

__________________________

Браћо и сестре
Децо наша љубазна

Морамо вас упозорити на противверско и подмукло струјање из иностранства. Ма колико веровали у здрав разум и разборитост нашег света, који још није исцелио љуте ране из минулих ратова, ипак морамо рећи, да се шири комунистички отров, који у нашим данима, изгледа, долази до претећег изражаја.

Прикривен утицај те немани данашњега доба има значај опасности зато, што се она нарочито омладини нашој приказује у једној невиној а примамљивој одећи. Међутим, у самој својој суштини то зло прикрива у себи најстрашнији отров, који непоштедно убија и душевно и физичко здравље. Тај отров разара породицу, грађанско друштво, па и цело народно и државно биће. Он је судбоносан зато, што је заснован на примамљивој и јевтиној лажи: обећава, замислите, свима и сваком рај на земљи! Лаковеран свет, обузет материјалистичким жудњама а припреман да заборави шта треба да буде напаћени Србин и увек свестан хришћанин, без размишљања прихвата таква вашарска обећања.

Не постоји никаква средина. Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или – отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала.

Баш због такве опасности наша је дужност на данашњи дан, када се слави и велича МИР ХРИСТОВ, да скренемо пажњу на првом месту родитељима. Омладина је узданица Цркве, народа и Државе. Вечно и свагдашње добро наше омладине има најбоље место у нашем Архипастирском, очинском срцу, као што је децу највише волео и наш Божански Учитељ и Спаситељ (Мт.19,14):
„Ко саблазни (ко наведе на зло) једнога од ових малих, који у Мене верују, боље би му било да себи обеси жрвањ о врат, па да тоне у морску дубину“ (Мт.18,7).

Многи и не распитују какви су то извори, одакле извире та отровна сугестија, то разорно семе комунистичке струје! А не питају зато, што се све комунистичке лепе приче заогрћу у невину одећу. „Као што се сатана претвара у небеског, светлог анђела, тако се исто и сатанине слуге претварају у тобожње слуге правде“ (1.Кор.11,14-15).

Главни извор комунистичких превара налази се у безбожништву, у материјалистичком разумевању самога човека, света и живота уопште. Њихова „наука“ нема рачуна да појединци, да друштво, народ и човечанство – да сви живе уредним, моралним и богоугодним животом. Неће они то. Њима није потребна Истина. Неће они Бога. Њима је потребна лаж. А у згодном су положају, „јер лаковерни свет гута лепе приче“. Њима нису потребне никакве везе између земље и Неба, између човека и врховног Творца и Промислитеља. И ако постоји дух, ми сви живимо духовним животом; осећамо да постоји дух, ипак ти нови „вођи“ и „усрећитељи“ свима стављају брану пред очи и као факири сугерирају свима и свакоме: а, не, духа нема!… Духовни живот не постоји. Постоји само материја. Проповеда се, дакле, једна највећа лаж и лудост, али појединци, нарочито омладина ипак ту лаж прихвата, мири се са њом и обожава те волшебнике!…

Отуда задатак не само Цркве, већ и грађанског друштва, Државе а у првом реду школе, да се спречава ширење безбожности. Без тога све остале противкомунистичке радње остаће без жељеног успеха. Коров се никад не сече, јер после опет израста. Он се из корена чупа.

Ваш свагдашњи молитвеник у Господу,
патријарх ВАРНАВА
(Из последње Божићне посланице патријарха српског ВАРНАВЕ (Росића) од 25. децембра 1936.г. (7. јануар 1937.г.) а објављен у листу „ПРАВОСЛАВЉЕ“ број 574. од 15. фебруара 1991.г. одакле је текст преписан у целости).

___________ Извор: http://www.vavedenjebeograd.net/page95.html

___ Погледати и : http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0

Вашар привида и лажи

(уместо поговора књизи ТИТОНИК)

детаљ са гробља у м. капија... (2013)

детаљ са гробља у м. капија… (2013)

 Лаж титоизма има хиљаду обличја

Многи у овој земли и не знају и не слуте шта се догодило у минулом веку, између два фатална бродолома Титаника и –Титоника.

Тај период – Наметног века – Наметних људи, полако се заборавља.

У претходном поглављу – пробрани су стихови и песме, из обимног истоименог поглавља, преобимне књиге АРХИВ У ОСНИВАЊУ, 1-5 (Мобаров институг. ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2002, 592 стр.). Тамо су ти стихови сакривени, непрочитани…

Могао сам да наведем и неке друге стихове и песме, из исте књиге; рецимо из циклуса „Краљевске инсигније“ , „Домаћи паук, 1 – 7′ ( стр. 347 и даље).

Овде су ти стихови некако на свом месту, верујем. Суштина им је да разоткрију књижевну, друштвеиу, уметничку, конфесионалну, вишедеценијску  лаж   –   титоизма.

2002. године, објавио сам 28. књигу „Уметности махагонија ШЉАКА ИСТОРИЈЕ.Шкарт. Невеликог је обима. Многи у овој земљи нису чули ништа о тој књизи есеја, захваљујући пре свега, оној бурној флори И фауни, како у Београду (тако и широм Балкана), коју је посејао титоизам.

Тамо сам објаснио, шта се у ствари догодило. Тај есеј, у своје време, настао је као оцена једне нове књиге, Доктора Димитријевића. Навешћу понешто   и тиме завршити ову књигу:

…Доктор Мих. Петрошћ записује : “ Нама Србима безбожницима то ће бити свеједно и равно до преко Косова држећи да је боља Жива Ср6ија но мртав Јерусалим. Поп Минић ће ипак затражити концесију за сечу кедара леванских и правиће буриће за препеченицу“ (стр. 60). Писац Дневника је био изузетно интелигентан, циничан, оштар на језику где треба: за разлику, рецимо, од оног тзв. Шкарта, па и интелектуалног, који преовладава после сваког рата.  О српском суноврату, боље је и сажетије ствари написао.не доктор А. Рајс. већ Николај Велимировић. Јустин Поповић. али генерацији којој припада Димитјријевић, а и оним генерацијама које су дошле после Димитјријевићеве, подсетимо се. 6ило је ускраћено, умножавањем оних других, да читају ова два најзначајнија српска богослова, јасновидца. Оно чему су два српска јасновидца жртвовали своју земаљску судбину и живот, оно на шта су сваки на свој начин. упозоравали до последњег даха, па и кроз прозоре тамниице, било је да чувају своју религиозносш, танку црту религиозности, веру отаца и праотаца. Подсећајмо и подсећајмо : круг прекумановских иителектуалаца је био знатно шири, знатно шири..“

Итд…. стр. 169-170

Видети више:

https://sites.google.com/site/zavetine2012/antikvarnica/rasprodajapiscevihizdanalista002

Имати и немати

И кад су празници, нарочито велики, као и сасвим обичних дана, човек који нема, не може побећи од немања, драга Су!

ивањска река на радану (потес око драганове куће, снимак од пре неколико година)

ивањска река на радану (потес око драганове куће, снимак од пре неколико година)

Не знам како се завршава велико стрпљење, али видим исход неописане пљачке. Колико је коштао ручак у крчми или кафани пре седамдесет година, и колико кошта сада.

Сада највише кошта дуго памћење, челична доследност (сулуда у оваквим временима).

Наши пријатељи су далеко од нас, родбина је много ближе. У оваквим временима родбина се збија, приближава. То је боље од отуђења.

Народ и појединци су били изложени неописивом кварењу и отуђивању. Боље да кренем у предвечерњу шетњу пољским путем, оним којим можда нисам ходао две или три деценије. И где видик заклањају процветале трешње, или јорговани…

Све што немам је једино што имам….

бела тукадруз (ускрс, 2013, с-и србија, снимак иван лукић)

бела тукадруз (ускрс, 2013, с-и србија, снимак иван лукић)